Pogled sa visine u novogodišnjoj noći

Mali broj mesta u Beogradu nudi doček sa visine, sa pogledom na ceo grad i na obe reke. Ta mesta su skuplja od proseka i rasprodaju se prva, ali za deo gostiju predstavljaju jedini razlog zbog kojeg biraju određeni objekat. Evo šta se za to zaista dobija.

Šta se vidi u ponoć

Sa viših spratova se vidi više odvojenih vatrometa istovremeno, jer se u gradu pali na nekoliko lokacija.

To je razlika u odnosu na pogled sa obale, odakle se vidi jedan, ali izbliza i sa zvukom.

Ko traži utisak celine, bira visinu. Ko traži doživljaj izbliza, bira obalu.

Terasa ili kroz staklo

Najveća razlika među ovakvim mestima je da li se u ponoć izlazi na terasu ili se gleda kroz prozor.

Kroz staklo se vidi sve, ali se ne čuje ništa i utisak je slabiji nego što fotografije sugerišu.

Terase su zimi hladne i vetrovite na visini, pa se izlazi na petnaestak minuta, a ne duže.

Cena

Mesta sa pogledom su skuplja od istih mesta u dubini prostora, ponekad i dvostruko.

Plaća se položaj, a ne večera, jer je meni po pravilu isti za ceo objekat.

Ako pogled nije presudan, isti program se dobija znatno jeftinije nekoliko metara dalje.

Kada se rezerviše

Ova mesta odlaze prva, često već u oktobru, jer ih traži uzak krug gostiju koji dolazi svake godine.

U decembru se praktično ne nalaze, osim ako se nešto ne otkaže u poslednjoj nedelji.

Ko planira ovu varijantu, javlja se čim se objave ponude, a ne kada se odluči.

Raspored stolova

Uz prozor staje mali broj stolova, pa se oni prodaju posebno i najčešće celi, bez obzira na broj gostiju.

Za dvoje to znači da se plaća sto od četvoro ili šestoro, što podiže cenu po osobi.

Traži se konkretan sto po broju, a ne opisno, jer se razlika između dva susedna stola oseti.

Hladnoća uz staklo

Stolovi uz prozor su najhladniji deo svakog prostora, posebno na visini gde je vetar jači.

Zbog toga se računa na sloj koji se ne skida, čak i kada je u sali toplo.

Ako se izlazi na terasu, jakna se drži uz sto, a ne u garderobi, jer se u gužvi pred ponoć ne stiže po nju.

Koliko traje taj deo

Vatromet traje nekoliko minuta i posle njega se pogled svodi na osvetljen grad, što je lepo, ali ne i razlog za ostanak.

Ostatak večeri se provodi kao i u svakom drugom objektu, uz isti program i istu hranu.

Zbog toga se pita da li razlika u ceni opravdava nekoliko minuta, jer se u praksi svodi na to.

Fotografije

Pogled kroz staklo se noću teško slika, jer se odbija unutrašnje svetlo i telefon se fokusira na odraz.

Sa terase je fotografija bolja, ali kratka ekspozicija u mraku traži mirnu ruku ili oslonac.

Najbolje vreme za snimanje je pre nego što se sala napuni, u sumrak, kada se vidi i grad i nebo.

Sa decom i starijim gostima

Visina sama po sebi nije prepreka, ali izlazak na terasu po vetru jeste, pa se planira kratko ili se preskače.

Lift je tu presudan i pita se da li radi celu noć i da li se koristi i za goste posle ponoći.

Sto bliže liftu je za taj deo publike praktičniji od stola uz prozor.

Kada se ne isplati

Ako se dolazi zbog programa i muzike, pogled je sporedan i plaća se nešto što se koristi nekoliko minuta.

Ako se ide u velikom društvu, stolovi uz prozor su premali i društvo se razdvaja, što poništava smisao.

Ako je najavljena magla ili nisko oblačno vreme, od pogleda ne ostane ništa, a cena ostaje ista.

Alternative

Soba na višem spratu u hotelu daje isti pogled po nižoj ceni, a ponoć se provede bez publike.

Deo gostiju upravo tako i radi: večera u sali, a ponoć u sobi okrenutoj ka reci.

Za parove je to gotovo uvek bolji odnos cene i onoga što se dobija.

Šta se pita pre uplate

Da li se izlazi na terasu, radi li lift celu noć, gde je tačno sto i koliko mesta ima.

Uz to se pita šta se vidi sa tog mesta, jer se zna desiti da pogled zaklanja susedna zgrada.

Odgovori se traže pismeno, jer se te večeri sto ne menja ni uz doplatu.